Učenje programiranja

 

Koji programski jezik je najbolji za početnike?

Svako će imati svoj odgovor na ovo pitanje, i zavisi mnogo od toga šta vas zanima i čime ćete se baviti jer programiranje je široko polje.

No, dva jezika koja zaista jesu lakša od mnogih drugih su Python i Ruby. Ta dva programska jezika spadaju u relativno mlađe jezike; Python je "rođen" 1991. a Ruby 1993. godine. Sada su prebrodili burne tinejdžerske godine i ušli u punu snagu mladosti, na dobrom putu ka zrelim godinama!

Ruby je osmislio Japanac Yukihiro Matsumoto upravo sa idejom da napravi jezik koji će biti usmeren na programera, a ne na potrebe kompjutera. Dakle, napravljen je tako da maksimalno olakša posao ljudima a ne mašinama i baš zbog toga je stekao popularnost koja i danas ne jenjava.

Python i Ruby najviše liče na običan engleski. Nema puno nejasnih simbola, kodovi su kraći i koriste se reči koje najbolje opisuju ono što rade, tako da se sam kod može čitati i razumeti skoro kao običan tekst.

Python ima framework Django, a Ruby-ijev framework Ruby on Rails jedan je od najlakših i najbržih načina da od poptunog početnika dođete do konkretne web aplikacije.

Ipak, i pre ova dva jezika mislim da svakako treba proći malo i HTML/CSS/Javascript. da bi ulazak u wed development bio potpun.

 

Moja preporuka je probati HTML/CSS, JavaScript, PHP, Python, Ruby, Javu i SQL. Ići baš tim redom. Ako znate šta konkretno želite ili već znate šta vam se dopada onda treba izabrati baš taj jezik koji odgovara vašoj potrebi. Ali ako ulazite sa željom da generalno upoznate programiranje, onda treba ići od lakših i opštijih jezika putem kojim sam predložio

Najbolje je isprobati bar 3-4 programska jezika. Zato uvek hvalim Codecademy, tamo možete isprobati sve ove jezike na lak način i onda nastaviti dalje tim putem ako vam se dopadne, ili preći na neki drugi ako vam se to ne bude dopalo.

Treba svakako prvo isprobati HTML/CSS a onda i JavaScript. Ova 3 jezika su temelji Interneta, kome tek sledi daljni razvoj, i koji će biti sve više prisutan apsolutno svuda. Naša zemlja zaostaje u tehnološkom razvoju, ali i kod nas je svima postalo jasno da je prisustvo na webu sa kvalitetnom prezentacijom nešto što je neophodno za uspeh u bilo kojoj delatnosti.

Ako ste sigurni u svoje znanje i imate vremena i ambiciozni ste, svakako da posle HTML i CSS-a treba da nastavite sa JavaScript-om. Ipak, ako nemate puno vremena, pre JavaScripta treba malo isprobati Jquery, Jquery je "pojednostavljena verzija" JavaScripta i mnogo je lakši za učenje. On je dobra priprema za JS ali vam JQuery možda bude sasvim dovoljan za vaš rad.

Ova 3 jezika čine front end, dakle brinu se o izgledu i dizajnu web strane.

Čak i ako vam se ne dopadnu ova tri jezika i shvatite da građenje izgleda web stranica nije za vas, veoma je koristno videti kako je sagrađena jedna web stranica koju gledate svakoga dana.

Sa druge strane, postoje serveri, a to su mesta gde se gde se fizički smešteni web sajtovi.

Postoje jezici koji se bave logikom na sajtovima. Obevezno treba probati bar jedan jezik koji radi taj posao. Tu spadaju PHP, Ruby, Phyton, Perl. Mislim da bi bilo idealno probati 3 jezika; PHP je sigurno najsigurnija karta što se tiče poslova, i prisutan je skoro apsolutno svuda gde postoje web sajtovi, ali nije "lep" jezik i nije baš najlakši za učenje. O Python-u i Ruby-ju sam već pisao (http://programiranje.blog.rs/blog/programiranje/generalna/2016/10/02/najlaksi-programski-jezik-za-ucenje); sa njima je malo teže naći posao, ali su mnogo lakši jezici za učenje! Izgledaju prirodnije i u njihovom kreiranju više se razmišljaljo o potrebama programera.

*

Pored toga, svakako treba isprobati i najpoznatiji jezik koji se bavi bazama podataka koje "hrane" podatke za sajtove, a to je SQL. Možda vam to i neće trebati, ali barem ga isprobajte, on je mnogo drugačiji od drugih jezika i bavi se jednom konkretnom potrebom, ali možda vam se baš to dopadne.

*

Jezik C je odličan ako ste još u školi, ako ste veoma mladi i imate puno vremena, i ako želite da počnete da učite od samog korena. To bilo kao da strane jezike počnete da učite sa latinskim ili staroslovenskim. Imaćete široko obrazovanje i sve dalje će vam biti mnogo lakše. Ipak, ovo je jedan od najtežih jezika, nije neophodan i sigurno nije najsrećniji izbor za prvi jezik, ako do sada niste imali nikakvog programerskog iskustva.

Posle toga dolazi i C++. E sad, recimo ako želite da pravite igrice, onda je ovo najbolji izbor. Ako vam to nije cilj, i sigurno znate šta želite, ovaj jezik možete da preskočite. Naravno, ako imate vremena i želje, svakako da treba da ga probate, on je u samom vrhu popularnosti i veoma je tražen ne berzi poslova. Ipak, prilično je težak i opet nije najbolji izbor za početnike.

C# je jezik koji dolazi iz Microsoft-a, i ograničen je samo na Windows okruženje. Sem ako niste zaljubljeni u Windows i želite samo na tom polju da se razvijate, preskočite ga... Uostalom, i ako je baš to ono što želite, pre C# trebalo bi krenuti sa recimo Python-om, koji je mnogo jednostavniji, ili malo upoznati C i C++

*

Trenutno, najbolje plaćeni poslovi su oni koji su vezani za mobilne telefone. Za Android sisteme to je Java, ali su još bolje plaćeni jezici za iPhone, a to su Objective C i Swift. Ovi jezici su veoma teški i nisu za početnike.

Java

Java je možda najsigurniji izbor što se tiče poslova! Java je isto što i engleski jezik na svetskom nivou, sveprisutna i svemoćna! Od raznih jednostavnih sistema na ulaznim vratima i autobusima, pa sve do moblinih telefona, televizora i Interneta. Prošlo je 20 godina od njenog nastanka i u poslednjih 10-tak godina beleži rast popularnosti. Na najpoznatijoj listi što se tiče prisutnosti programski jezika, drži ubedljivo prvo mesto već dugo vremena.

Jezik ne spada u najlakše za učenje, ali nije preterano težak.

JavaScript

Internet je postojao i pre pojave JavaScript-am ali je tek sa njim postao ono što danas jeste. Pre je to bilo mesto za razmenu tekstualnih dokumenata uglavnom u okviru naučne zajednice. Sada je zahvaljujući njemu to čudesno mesto sa zanimljivim sadržajima gde apsolutno svako može pronaći šta ga zanima.

Internet nije prolazna moda, daleko od toga. Svakoga dana postoje sve veći, bitniji i prisutan je na svakom koraku. Učenje JS-a je otvara vrata za sve poslove koje se tiču pravljenja web prezentacija, ali i za mnoge druge stvari.

Spada u lakše jezike i osnove se mogu relativno brzo savladati. Postoji JS-ova mlađa sestra, JQuery, koja je u stvari još lepša i lakše joj je prići, i nju ćete mnogo lakše odvesti u krevet i zadovoljiti svoje potrebe.

PHP

HTML, CSS brinu kako scena izgleda, postavljaju koreografiju i kostime. JavaScript su tekstovi u rukama glumaca. To čini takozvani front-end. Dakle, front, ono spreda, scena koju svi vidimo iz svojih udobnih sedišta u Narodnom pozorištu, dok neko iza nas gricka semenke jer ne shvata razliku između stadiona i kulture. Prevedeno u programiranje, to je sam izgled web prezentacije, ono što vidimo svi mi, ovoga puta udobno zavaljeni u stolice doma svoga.

E sada, PHP je tu tihi režiser koji unapred smišlja kako da sve da funkcioniše i prođe glatko. Njega ne vidite na sceni, ali znate da bez njega predstava ne bi mogla da ima smisla.

PHP je najsigurnija karta za svakoga ko želi da brzo nađe posao. Nije mnogo težak za učenje.

Python

Python je jezik koji se koristi sve više u školskom sistemu za učenje programiranja. Jednostavan je i tako je pogodan za početnike. Za razliku od PHP koji je vezan samo za Internet, Python je jezik opšte namene, te može poslužiti u mnogo više situacija i poslova.  Može biti i režiser predstave baš kao što smo rekli za PHP, ali recimo da je PHP traženiji u mnogo više pozorišta. Prosto, PHP je stvoren za režiju u pozorištu, a Python svestraniji, može biti režiser i filmova, spotova, reklama itd. PHP se ograničio na jednu stvar, ali je tu postao nezamenjiv. Posetiću vas, to pozorište znači web sajtovi.

Ruby

Ruby je „programerov najbolji prijatelj“. Trudi se da misli o potrebama i osećanjima programera, jer su oni ipak ljudi od kojih sve zavisi, mašine su samo izvršioci. Popularnost mu varira... Daleko od toga da nije tražen, ali recimo u Srbiji nije baš previše zastupljen, dok je Americi dosta popularan. Izuzetno dobro plaćen tamo gde postoji potreba za njim. Najviše za framework Ruby on Rails. Na mnogim listama je i na prvom mestu koliko su plaćeni programeri koji rade u njemu.

Objective C i Swift

Postoji velika potražnja za programerima koji znaju ove jezike i veoma su dobro plaćeni. Upravljaju softverom koji dolazi iz Apple-a: iPhone, Mac itd. Nikako se ne preporučuju za početnike, to bi bilo kao da ste tek počeli da trenirate košarku i odmah želite da igrate sa Lebronom Džejmsom. Izgleda simpatično, ali teoretski nemoguće.

 

C++

Postoji već dugo, i ne misli da ide bilo kuda. Malo je teži za učenje, ali ako ga savladate imate sigurnu budućnost u polju kreiranja aplikacija i  raznolikog softvera, a većina kvalitetnih igrica ne može da se zamisli bez njega.

C#

Ima puno poslova, ali striktno je ograničen za Windows, dolazi direktno iz Microsofta. Srednje je težine, mada je za početnike loš izbor i može da bude prilično težak. Treba ga izabrati tek kao drugi ili treći jezik.

C

Kum svih modernih jezika. Baš kao Don Vito Korleone, nekada je kontrolisao sve! Uspeo je da odlično komunicira sa vlastima (hardverom) i toliko su uvukao da je praktično sam umeo da kontroliše kompletnu vlast. Onda su ga njegova deca C++ i Java polako ubili, ali ne zavaravajte te se; bio je toliko dugo glavni da je njegov trag je nemoguće izbrisati! Postao je legenda i njegov uticaj je i danas vidljiv, a poznavanje C još uvek otvara mnoga vrata. Ako ništa drugo od njega možete naučiti kako Mafija radi na teži ali na najbolji način, kroz old school,  posle te škole sve drugo će vam biti lakše. Don Vito je okrutan čovek ali ako uspete da ga osvojite, pomoćiće vam da se probijete na sam vrh.

Poslova je istina sve manje pošto mrtav čovek više ne može da vuče konce, ali postoje u velikim sistemima. Davno se uvukao duboko u strukturu vlasti (hardvera) jer je umeo direktno da komunicira na krajnje pragmatičan način, te je kao takav postao standard i zato je danas još uvek nezamenjiv za neke stvari.

SQL

Uvek traženo zanimanje jer ovaj programski jezik kontroliše baze podataka koje postoje u apsolutno svakom poslovnom okruženju gde postoji više od nekoliko kompjutera. Nije klasičan programski jezik kao takav i specifičan je na svoj način, može da bude težak, te je bolje naučiti osnove programiranja kroz neki lakši, i onda ako su baze podataka vaš izbor, preći na SQL.

 

Linux operativni sistem

Pre nekoliko meseci sam prvi put isprobao Linux. Ja, kao fantastični prokrastinator, sigurno bih još dugo odlagao da instaliram operativni sistem koji je teži za korišćenje od Windows-a, ali sam pri kupovini laptopa imao mogućnost da dobijem Ubuntu već instaliran.

U fazi 1, mnogo puta sam se iznervirao što stvari nisu funkcionisale i mnogo puta sam rekao sebi: "Ovo je previše za mene, vraćam se na Windows!".

A onda ipak dolazila je faza 2. Neke stvari bih uspeo da shvatim i da uradim, ili bi mi drugar pomogao i onda bih se osećao stvarno dobro; kao da sam pravi haker, kao da je Linux bio odlična odluka i da nema sumnje da je to jedini izbor svakoga ko se ozbiljno bavi računarstvom. Tako bih se osećao poletno, gledao po Ubuntu-u i uživao u njegovom izgledu koji je prava promena i osveženje u odnosu na Windows... sve dok ne bih opet upao u fazu 1.

Neverovatne su stvari koje mogu biti problem, i za koje u Windows-u nisam znao ni da postoje! Recimo, prvo što me je namučilo bilo je što mi je vrlo brzo potpuno nestao zvuk. Ili instalacija Skype koja je trajala danima i nedeljama, sa raznim konsultacijama foruma i drugara koji je već koristio Linux.

Ipak, naravoučenije je:

Prvo, kroz Linux sam upoznao komandnu liniju tj. terminal, koja je obavezna stvar za svakoga ko se ozbiljno bavi programiranjem.

Drugo, baš kroz sve probleme koje sam sretao i kroz njihovo rešavanja naučio sam mnogo. Linux je kao teg od 7kg, biće vam teže da ga dignete i namučićete se, ali će vam mišići ojačati. Windows je teg od 1kg, može svaka devojčica da ga diže, ali nema napretka za mišiće. Mozak je sličan mišić, zar ne, neće napredovati ako ga ne upregnete malo više.

Pored toga, na Internetu ćete pronaći mnogo lista sa 5 ili 10 razloga zbog kojih je Linux bolji od Windows-a.

Linux je svakako bolje i kvalitetnije rešenje, ali ostaje problem što su mnogi igrice, programi i zanati nužno vezani za Widnows, ali postoji rešenje i za to, i zove se dual boot. Ili virtual box. Time na svom računaru imate i Windows i Linux. Tako ćete imati i jare i pare; najbolje od oba sveta!

 

Koji programski jezik je najbolji?

Već sam govorio o najpopularnijim i najlakšim programskim jezicima za učenje.

Ali pitanje "KOJI JE PROGRAMSKI JEZIK NAJBOLJI ZA VAS?" je mnogo kompleksnije.

Jedini pravi odgovor je: "Pa, zavisi šta želite da radite i šta vam najbolje leži...". Svako ko vam da bilo koji drugi odgovor ne zna o čemu priča! Svaka preporuka tipa "Uči ovaj jezik, on je sada dobro plaćen" može da vas odvede na put na kojem se nećete snaći kako treba.

E sad, doći do toga šta će vama najviše odgovarati moguće je uz neko savetovanje ko ima puno iskustva u raznim oblastima programiranja. Isto kao i profesionalna orijentacija, to može da bude vrlo delikatno pitanje.

Ja bih vam preporučio da se ovim bavite isključivo kroz delanje! Dakle, isprobajte se u što više stvari i programskih jezika dok se ne upoznate sa onim koji je pravi za vas. (Ha-ha..Zanimljivo, možda takav način razmišljanja dolazi i od mog stava prema braku. Obzirom da su mi roditelji imali disfunkcionalni brak, ja nisam hteo da se zalećem dok nisam naišao na pravu, ona koja mi stvarno odgovara u svakom pogledu.)

CodeAcademy ima kurseve za skoro sve najpoznatije programske jezike, i treba ih isprobati.

Mislim da je bitno isprobati bar 5 nekih glavnih smernica u programiranju, koje su trenutno najtraženije na tržištu rada:

1. Web dizajn sajtova

Tu spadaju jezici: HTML/CSS, Javascript

2. Back-end sajtova

Tu spadaju: PHP, PYTHON, RUBY

3. Pravljenje igrica

Ovde postoji puno jezika koji mogu uraditi ovaj posao, ali je najpopularnije rešenje C++

4. Baze podataka

Najlakše je isprobati SQL

5. Mobilni telefoni

Za iPhone i ostale magične naprave iz carstva koje se zove Apple, jezik SWIFT radi posao

6. Opšte programiranje

Java je sjajno rešenje ako želite jedan jezik opšte namene koji se može korisiti u raznim poljima.

 

Java

Java je možda najsigurniji izbor što se tiče poslova! Prisutna je apsolutno svuda, od raznih jednostavnih sistema na ulaznim vratima i autobusima, do moblinih telefona i Interneta. Prošlo je 20 godina od njenog nastanka i u poslednjih 10 godina beleži samo rast popularnosti. na najpoznatijoj listi što se tiče prisutnosti programski jezika, drži ubedljivo prvo mesto već dugo vremena.

Jezik ne spada baš u najlakše za učenje, ali nije preterano težak. Svakako da se ne preporučuje kao jezik za potpune početnike, celu filozofiju programiranja bolje je upoznati kroz neki lakši jezik, recimo Python.

Javasript

Internet je postojao i pre pojave JavaScript-am ali je tek sa njim postao ono što danas jeste.

Internet nije prolazna moda. Svakoga dana postoje sve veći, bitniji i prisutan je na svakom koraku. Učenje JS-a je otvara vrata za mnoge poslove.

Ovo je dobar jezik za upoznavanje sa opštim programiranjem, ali pre njega svakako treba upoznati se i sa HTML-om i CSS-om.

PHP

HTML, CSS brinu kako scena izgleda, postavlja koreografiju i kostime.
JavaScript su tekstovi u rukama glumaca.
PHP je tihi režiser koji unapred smišlja kako da sve da funkcioniše i prođe glatko.

PHP je (zajedno sa Javom i Javascript-om) najsigurnija karta za svakoga ko želi da brzo nađe posao! Nije mnogo težak za učenje, i može da bude sasvim dobar izbor za početnike, ako vam se dopadne taj deo posla koji on radi.

Python

Python je jezik koji se koristi sve više u školskom sistemu za učenje programiranja, dakle najveći broj ljudi će vam baš njega preporučiti ako ste apsolutni početnik. Jednostavno se piše i čita i zbog toga je idealan za početnike.

Za razliku od PHP koji je vezan samo za Internet, Python je jezik opšte namene, te može poslužiti u mnogo više situacija i poslova.  

Može biti i režiser predstave baš kao PHP, ali recimo da je PHP tražen u mnogo više pozorišta.

Ruby

Ruby je „programerov najbolji prijatelj“. Trudi se da misli o potrebama i osećanjima programera, jer su oni ipak ljudi od kojih sve zavisi, mašine su samo izvršioci.

Popularnost mu varira, i polako počinje da mu opada popularnost, ali još uvek ima dosta poslova gde je tražen, ali ume da bude dosta dobro plaćen tamo gde postoji potreba za njim. Najviše u okviru frejmvorka Ruby on Rails.

 

C++

Postoji već dugo, i ne misli da ode bilo kuda. Malo je teži za učenje, ali ako ga savladate imate sigurnu budućnost u širokom polju aplikacija i softvera, a većina kvalitetnih igrica ne može da se zamisli bez njega.

Nikako ne treba počinjati učenje programiranja sa ovim jezikom zato što nije jednostavan. Ipak, ako imate nekog iskustva sa programiranjem, i želite da krenete sa ozbiljnim programskim jezikom, pogovotu ako imate ideju i želju da pravite igrice, onda je ovo pravi izbor za vas.

C#

Ima puno poslova, ali striktno je ograničen za Windows, dolazi direktno iz Microsofta. Srednje je težine, mada je za početnike loš izbor i može da bude prilično težak. Treba ga izabrati tek kao drugi ili treći jezik.

C

Kum svih modernih jezika. Baš kao Don Vito Korleone, nekada je kontrolisao sve, ali su ga onda njegova deca C++ i Java polako ubili. Ali ne zavaravajte te se; bio je toliko dugo glavni da je postao legenda i njegov trag je nemoguće izbrisati! Postao je legenda i njegov uticaj je i danas vidljiv, a poznavanje C još uvek otvara mnoga vrata. Ako ništa drugo od njega možete naučiti kako Mafija radi na teži ali na najbolji način, posle te škole sve drugo će vam biti lakše. Don Vito je okrutan čovek ali ako uspete da ga osvojite, pomoćiće vam da se probijete na sam vrh.

Poslova je istina sve manje pošto mrtav čovek više ne može da vuče konce kao što je nekada mogao.

Ipak, učenje ovog jezika će vam pomoći da pohvatate osnove programiranja u samoj srži, i kroz ovakvo učenje najbolje ćete dobiti malo širu sliku o programiranju, te upoznati korene ove mlade nauke.

Objective C i Swift

Postoji velika potražnja za programerima koji znaju ove jezike i veoma su dobro plaćeni. Upravljaju svim softverom koji dolazi iz Apple-a: iPhone, Mac... Nikako se ne preporučuju za početnike, to bi bilo kao da ste tek počeli da trenirate košarku i odmah želite da igrate sa Lebronom Džejmsom. Izgleda simpatično, ali teoretski nemoguće.

SQL

Uvek traženo zanimanje jer ovaj programski jezik kontroliše baze podataka koje postoje u apsolutno svakom poslovnom okruženju gde postoji više od nekoliko kompjutera. Nije klasičan programski jezik kao takav i specifičan je na svoj način, može da bude težak, te je bolje naučiti osnove programiranja kroz neki lakši, i onda ako su baze podataka vaš izbor, preći na SQL.

HMTL i CSS

Postoji neko nepisano pravilo da svako ko počinje da uči programiranje treba da počne baš sa HTML-om i CSS-om. Sigurno da ovaj pristup ima svoje broje prednosti, ali... HTML i CSS nisu programski jezici per se. Služe isključivo za pravljenje web sajtova i web aplikacija, a one predstavljaju samo deo širokog spektra delatnosti koje čine programiranje.

Sa druge strane, potražnja za programerima koji dobro poznaju ova dva jezika kao osnovu, uz dodatno znanje Javascript-a, konstantna je u poslednjoj deceniji i takav trend će se nastaviti.

Ja sam počeo sa ova dva jezika i mogu slobodno da kažem da nisam pogrešio, ali treba znati da postoje i alterantive.

 

 

Serijom tekstova koje slede, pokušaću da vam dam prikaz svih najbitnijih i najkorisnijih programskih jezika, da vam ih približim i dam neku osnovnu podelu.

Nadam se da će vam pomoći u odluci šta da izaberete i kojim putem da krenete u učenju programiranja.

Učenje programiranja zaista ume da bude dug i krivudav put i često ume da završi u ćorsokaku. Nekada taj put ume da bude kao pista za uzletanje aviona, čist i ravan, posle koga ćete se vinuti u samo nebo. Lutao sam dugo tim putevima, na kraju došao i do te piste i zato želim da vam pomognem da što brže i efikasnije nađete vaš pravi i najbolji put.

Cilj mi je da vas kroz nekoliko tekstova provedem kroz ono što je najpristupačnije u programiranju, da bi što pre pronašli vašu vokaciju, i što pre počeli da se bavite baš onim u čemu ste najbolji. Ukoliko se ne pronađete ni u jednoj od oblasti koju predstavim i koju isprobate na CodeCademy-ju, onda možete slobodno reći da se probali to famozno programiranje o kojem sada svi pričaju i da vam prosto ne leži! Ali, ne žurite sa tim zaključkom i dajte sve od sebe da uspete, jer ovaj posao nosi mnoge prednosti, a dobre zarade su samo jedan delić tog slatkog kolača koji dobijate na stolu, kada krenete da raditeovaj posao. Pisaću i to tome, o raznim prednostima koje programiranje kao životni poziv nosi, ali pre toga vi treba da se odlučite koja vrsta programiranja vam najviše odgovara, jer je svet programiranja ogroman i nesaglediv, te vi treba da razmišljate o fokusu na jednu oblast.

A fokus je u programiranju, isto kao u mnogim stvarima u životu, najbitnija stvar.

Celine koje ću obraditi su:

sutra, nedelja, 1. deo: Front-end (HMTL, CSS, Javascript)

ponedeljak, 2. deo: Back end (PHP, Python, Ruby)
 
sreda, 3. deo: SQL

petak, 4. deo: C i C++

nedelja, 5. deo: Objective C i Swift

utorak, poslednji, 6. deo: Koji ste tip ličnosti i kakva je vrsta programiranja idealna za vas?

 

Da bi stvarno upoznalo i ovladalo programiranjem potrebno je puno vremena, ali da bi čovek napravio put oko sveta, najbitnije je da uradi prvi korak.

Da bi ste zakoračili u svet programiranja na pravi način ja predlažem da to probate kroz samo programiranje, dakle ne čitanje neke suvoparne literature, nego kroz kucanje koda na ekranu i gladanje šta taj kod radi. To se najlakše isproba kroz CodeCademy kurseve.

Moja preporuka je probati HTML/CSS, JavaScript, PHP, Python, Ruby, Javu i SQL.

Najbolje je isprobati bar 3-4 programska jezika. Upravo zbog toga uvek hvalim Codecademy; tamo možete isprobati jedan od ovih jezika na lak i direktan način i onda nastaviti učenje toga jezika dalje ako vam se dopadne, ili preći na neki drugi ako vam se to ne bude dopalo. Za početak je najbolje proći nekoliko jezika da bi stekli uvid u sve ono što vam programiranje pruža i onda razmisliti šta vam od toga "leži".

***

Treba svakako prvo isprobati HTML/CSS a onda i JavaScript. Ova 3 jezika su temelji Interneta, kome tek sledi daljni razvoj, i koji će biti sve više prisutan apsolutno svuda. Naša zemlja zaostaje u tehnološkom razvoju, ali i kod nas tehnologija prodire u sve više sfera života.

Ova tri jezika čine takozvani front-end. Front-end, kao što mu i sama reč kaže prestavlja onaj prednji deo, fasadu, sve ono što vi vidite na vašem ekranu kada krstarite Internetom.

Ako ste sigurni u svoje znanje i imate vremena i ambiciozni ste, svakako da posle HTML i CSS-a treba da nastavite sa JavaScript-om. Ipak, ako nemate puno vremena, pre JavaScripta treba malo isprobati JQuery, JQuery je "pojednostavljena verzija" JavaScripta i mnogo je lakši za učenje. JQuery vam može biti lep uvod u JavaScript ali vam JQuery možda bude sasvim dovoljan za vaš rad.

Čak i ako vam se ne dopadne sve to, veoma je koristno videti kako je sagrađena jedna web stranica, a stotine takvih stranica gledate svakoga dana. Kao što ne morate znati sve o građevinarstvu, ali je lepo bar da znate da su zgrade pravljenje od cigli i maltera, da su ljudi morali da se vijaju po skelama nedeljama i mesecima da bi sada vi sedeli u udobnoj sobi. Isto tako ne morate ni da znate sve o arhitekturi, ali je korisno da razlikujete recimo Renesansnu od Rimske i Vizantijske arhitekture. Istina, ovi spomenuti stilovi nisu mnogo bitni ako živite u Srbiji, jer smo mi narod poznat po kurčenju (izvinite na ovom sočnom izrazu, ali samo on opisuje to posebno stanje uma koje Srbi imaju i koje ih tako jasno razdvaja od drugih naroda), pa se kod nas ne mogu videti ovi stilovi, već samo soc-realizam i te stvari koje su se gradile posle drugog svetskog rata, a Bogu hvala da nam je i to ostalo, obzirom da smo imali jednog sumanutog kurčevitog (opet pardon) Miloševića i imamo još luđeg, kurčevitog Vučića.

No, manimo se kurčenja nego da se mi lepo vratimo na naš posao.

Dakle, ova 3 jezika čine front-end, brinu se o izgledu i dizajnu web strane. To znači da se kroz front-end podešava font i boja ovog teksta koji čitate i svih drugih tekstova. Sa tim se doteruju boje slike i animacije. Kroz front-end vi podešavate da se strelica vašeg kursora pretvori u ručicu kada je navedete iznad linka. Kada pritisnete taj link, on otvori recimo vaš omiljeni radio. Sve to radi front-end

Ukoliko vam se ne dopada ovaj deo programiranja, pratite dalje moje članke, pa će vam se možda u nekom trenutku upaliti lampica i reći ćete "To je to!".

***

Sledi:

sreda, 2. deo: Back end (PHP, Python, Ruby)
 
petak, 3. deo: SQL

nedelja, 4. deo: C i C++

utorak, 5. deo: Objective C i Swift

četvrtak, poslednji, 6. deo: Koji ste tip ličnosti i kakva je vrsta programiranja idealna za vas?

 

U prošlom članku predstavio sam front-end, dakle prednju, vidljivu stranu. Ali front-end je samo marioneta, glumac sa svojom šminkom i kostimom, a iza te šarene scene stoji back-end, odakle sve kreće.

Ukoliko ste još na početku, i ne znate "kom carstvu da se privolite", evo grube podele.

Ako volite umetnost, film, modernu muziku, ako uvek gledate kako vaša majica ide uz pantalone i razmišljate puno o svom izgledu i stilu, ako ste vizuelan tip, i nekada vas optužuju da ste hipster, ako volite više društvene nauke, onda će vam verovatno više odgovarati front-end.

Ako volite nauku, fiziku i matematiku, dakle prirodne nauke, ako ste egzaktni, precizni i racionalni, ako nosite naočare i nije vam baš previše stalo do tamo nekakvog stila i oblačenja, ako se ježite na moderno i hipstere, ako volite da dobro razmislite o problemu pre nego što počnete da ga rešavate, onda ste možda pre tip za back-end.

Ovo je naravno samo grubo razgraničenje, nije baš precizno i samo je neka početna smernica. Najbolji način da precizno saznate gde pripadate je da vidite iznutra kako sve to funkcioniše. Dakle, mislim da treba prvo isprobati i front-end i back-end jezike na CodeCademy, a onda to isto isprobati u praksi, i što pre upoznati što više ljudi koji bave time, koji će vam reći kako sve to izgleda u stvarno svetu.

U sledećem članku predstaviću back-end.

Do sada smo pričali o tome šta se na vašem računaru vidi i koji programski jezici upravljaju tim sadržajem, dakle prednjom stranom priče tzv. front-end. To je vaš frizer, kozmetičar, manikir i pedikir. Svi se staraju da je ono što se izađe na svetlost dana bude blistavo i lepo.

(http://programiranje.blog.rs/blog/programiranje/generalna/2017/06/10/koje-sve-programske-jezike-uciti-kroz-codecademy-uvodni-deo)

(http://programiranje.blog.rs/blog/programiranje/generalna/2017/06/12/html-css-i-javascript-front-end)

(http://programiranje.blog.rs/blog/programiranje/generalna/2017/06/16/da-li-je-za-mene-front-end-ili-back-end)

Sa druge strane, to jest sa „zadnje strane“ je back-end. Da prostite, to vam je guzica, koja se brine da se otrovi i nepotrebne materije izbace iz ogranizma, da bi telo i vitalni organi funkcionisali na najbolji mogući način.

Tamo se nalaze serveri, mesta gde se gde se fizički smešteni web sajtovi. Postoje nekoliko jezika koji upravljaju back-endom, dakle bave se logikom stvari na sajtovima. Obavezno treba probati bar jedan jezik koji radi taj posao.

Tu spadaju PHP, Ruby, Phyton, Java i Perl.

•PHP je sigurno najsigurnija karta što se tiče poslova, i prisutan je skoro apsolutno svuda gde postoje web sajtovi, ali nije "lep" jezik i nije baš najlakši za učenje.

•O Python-u i Ruby-ju sam već pisao (http://programiranje.blog.rs/blog/programiranje/generalna/2016/10/30/poslovi-najbolji-programski-jezici-ii-deo); sa njima je malo teže naći posao, ali su mnogo lakši jezici za učenje! Izgledaju prirodnije i u njihovom kreiranju više se razmišljaljo o potrebama programera.

•U Javu je malo teže ući, ali svakako preporučujem da se proba kroz kratak kurs na CodeCademy. Java je drugačija od svih ovih drugih jezika koje sam spominjao, ona se ne koristi za pravljenje web sajtova, i koristi se u nekim drugim sferama. Java se i značajno razlikuje od većine jezika o kojima sam pisao zbog toga što je statički, a i kompajliran jezik. Nemojte me pitati šta to znači, jer ću morati da vas... poljubim.

•Perl se sve manje koristi, polako klizi u istoriju, i sada se nikako ne preporu%u

Na moje tekstove o odgovarajućim godinama za počinjanje programiranja je došlo par pitanja, a i svoj programerskoj praksi sam često nailazio na to pitanje neupućenih:

Da li sam previše mator da počnem sa programiranjem?

Pošto u svom prethodnom tekstu (http://programiranje.blog.rs/blog/programiranje/generalna/2016/06/02/da-li-sam-previse-star-za-programiranje) nisam bio dovoljno konretan, jednostavan odgovor bi glasio:

-NE!

Dakle, vrlo slično onom istorijskom "njet" koje je ti Tito tvrdo saopštio Staljinu sredinom prošloga veka. Jedino kako mogu da zamislim da ste previše stari je da niste više na ovom svetu. Da, u tom slučaju, ako ste mrtvi, onda bih možda mogao da kažem da ste previše stari, mada, zbilja, ni to ne bih mogao da tvrdim, jer pretpostavljam da su i na onom svetu potrebni kompleksni algoritmi, ako ništa drugo, onda da valjano odrede ko će da ide u raj a ko u pakao...

No, taj deo ću ostaviti nekom teologu, ali što se tiče ovozemaljskog dela, nema brige, nije kasno za vas.

Čak i ako imate preko 60 ili 70 godina, čak i ako više niste radno sposobni, baš u tom slučaju programiranje može doneti neverovatno benefite za vaš mozak. Kao što neki krenu da slikaju iz hobija, vi možete da krenete da učite programiranje. Programiranje čak može više pomoći u održavanju vitalnosti vašeg uma, jer sa slikanjem možete da se i zapustite, a sa programiranjem ćete stalno biti mentalno angažovani i sretati nove izazove. 

Problem nije u godinama, ne. Pogotovu ako imate 30+, ili 40+ godina, to mogu da budu idealne godine za početak. 

Glavni problem je u motivaciji, tj. u tome da li vas to stvarno zanima.

Da se razumemo, ako je ovo pedeseti članak koji čitate o programiranju, i premišljate se o početku učenja programiranja više od godinu dana, mislim da vam je bolje da to batalite. Ako to ne uradite danas, verovatno nećete nikada.

Zašto?

Zato što vas to ne zanima, a jedini razlog zbog čega ste dobili tu ideju je što ste čuli da tu "ima love". Ima, bre, love svuda, samo ako malo zavrnete rukave. Za programiranje će vam rukavi biti toliko zavrnuti da nećete ni morati da ih spuštate. A ona stolica koja treba da se usija da bi došlo do rezultata, ne da da će da se usija, nego će da gori, ima, bre, ručak na njoj da spremate kad se jednom dignete sa nje. Samo što neće biti ništa od spremanja ručka, jer ćete uskoro na ringlu opet morati da stavite svoje dupe, da bi nastavili da radite. Znači, pravac u onu trovačnicu na ćošku da kupite onu pljesku što je mešavina keretine i soje, pa onda trk nazad na stolicu, što pre dok se ne o'ladi.

Sve ovo vam govorim jer ne može svako da bude programer. Postoje ljudi koji prosto imaju predispozicije i interesovanja za to, i oni će lagano zaplivati tom rekom. Ali ako vidite da vas to ne zanima, i da se ne snalazite u svemu tome, bolje da tu energiju uložite u neko novo polje ljudske delatnosti, jer ako nemate talenta za programiranje, sigurno imate za nešto drugo.

Ali, probajte, uradite to već danas, evo čim završite sa čitanjem ovog članka, otvorite neki od besplatnih kurseva i krenite(ja sam davao neke linkove na svom blogu), odmah ćete videti o čemu se radi. Ne treba se predati bez borbe, ali ako vidite da to nije vaša borba, pronađite front koji jeste, gde ćete vi dati svoj maksimum.

Tačno je, ako krenete danas da učite sa svojih 35 godina, postoje 20-ogišnjaci koji su u ogromnoj prednosti u odnosu na vas. Pa šta? Ja vam tvrdim i to svi znaju da će biti dovoljno posla i za vas i za njega. Ali da vam kažem nešto iskreno... ako već dugo razmišljate na taj način "pa ja bih, ali šta ću ja tamo kada to programiranje rade neki klinci koji se čitav život bave time... pa to je teško i treba bar fakultet", onda moram da vam kažem da je kod vas najverovatnije upregnut onaj fenomenalni psihološki mehanizam, racionalizacija. Prosto vas mrzi da se bakćete sa nekim tamo programima i kodovima, ali vaš um je smislio način da ublaži tu lenjost. To je sasvim okej, stvarno jeste! Daleko bilo da nemamo te odbrabene mehanizme, ja verovatno ne bih ni iz kreveta mogao da ustanem ujutro, da nije tu mehanizam da mi objasni kako nisam ja kriv što sam lenj, nego SNS i SPS, NATO pakt, CIA, Vatikan i naravno keva! Ali, ako ovo prepoznate, onda bolje da batalite tu ideju oko učenja programiranja. 

Da ste imali stvarno interesovanje, do sada biste već počeli.

Ali ako se danas prvi put srećete sa ovom idejom, i stvarno mislite da to može biti stvar za vas, pobogu, otvorite neki online kurs i krenite, probajte bar 15 minuta da se bavite time. Ako vam se to dopada, ili vam se bar čini podnošljivo, onda stvarno nije bitno da li imate 25 ili 50 godina.

Ne bih da zvučim pesimistično i defetistički, ali bolje i tako nego da vam dajem lažnu nadu. Taj mit da svako može da se bavim programiranjem je zavladao, a to je toliko apsurdno koliko i neka izjava da svako može da bude doktor ili arhitekta. Taj mit svakako u interesu svake države, a pogotovu firmi i korporacija, jer će time da se motiviše veliki broj ljudi da uđe u tu priču. Postoje lakši poslovi u arhitekturi(ako je sagledate u širom smislu) koje može svako da radi, svako može da radi na građevini i meša malter, i to mu je neko bavljenje arhitekturom, majkumu, ali ne i na projektovanju zgrade. Slično je i u programiranju, uvek ima poslova sa strane za koje je potrebna radna snaga da radi te manje zahtevne poslove.

Nadam se da će vam ovaj članak pomoći da prelomite, i da ćete danas čvrsto odlučiti odlučiti da konačno probate to famozno programiranje. Ili da ćete prelomiti na drugu stranu i da ćete se odlučiti da je za vas ipak šivenje, ili španski jezik, ili pisanje poezije, ili dilovanje gudre u kraju (što da ne, pa neko i to mora).

U oba slučaja nadam se da sam vam razbio dilemu, i dugujete mi jednu pljesku (od priloga samo kupus i luk, molim).

A ako ste još u dilemi, onda ću ja vama da kupim šargarepu, da imate da grickate dok razmišljate, pošto ste kao onaj magarac koji je između dva plasta sena i ne zna sa kojim da počne.

U svakom slučaju, prijatno vam bilo!