Ne programira pametan, nego uporan!
U učenju programiranja, možda je najbitnija stvar strpljenje. Treba provesti puno vremena učeći kodove i koncepte koji nam u početku izgledaju veoma strani i nejasni.
Pogotovu ako učite sami. Tada je veoma bitno da razvijete motivacione sposobnosti koje će vas svakoga dana držati u konstantnom radu i napredku.
Preporučujem tekst Džerija Sajnfelda (autora popularne serije „Sajnfeld“):
http://lifehacker.com/281626/jerry-seinfelds-productivity-secret
Tekst je kratak pa mu posvetite par minuta. On govori o prostom obeleževanju na kalendaru svakoga dana kada posvetite više od sat vremena nečemu u čemu želite da napredujete. Ne radi se o nekoj revoluciarnoj metodi, nego o vrlo prostom postupku koji motiviše. Probao sam i stvarno daje rezultate! Bez toga bi neke dane sigurno preskočio, ovako, nekada kada sam imao druge obaveze, ipak sam gledao da nekako izguram makar taj sat vremena, i tako zaokružim još jedan dan. Stvarno je lepo kad pogledate i vidite da ste u proteklih nekoliko dana ili nedelja svakoga dana radili na tome. Stvara osećaj sigurnosti i baš je nekako vidljiv dokaz za to.
To vam je kao guranje kamena uz planinu. Teško je i često uopšte ne možete ni da vidite vrh kome težite, i postaje sve teže, a ne vidite neke konkretne rezultate svoga napora.
Ipak, dobra vest je da vremenom stvarno postane lakše. Jednog dana ćete dogurati do vrha planine i osetiti olakšanje i tek tada ćete videti da je sav taj napor vredeo. Onda dobijate momentum, ili inerciju, i tada su i sile fizike na vašoj strani. Odjednom ono što radite postaje sve lakše, i sve ono što ste učili polako nalazi svoje mesto u praktičnom radu. Naravno, do sledećeg uspona, ali je svaki sve lakši.
Kolega programer kaže ta je to kao penjanje po nekom zidu i dugo vremena samo gledate u taj zid sa nerazumevanjem i teskobom, i nikako da se izdignete iznad njega. Jednog dana, uspete sa obe ruke da se izdignete iznad tog zida i konačno vam se ukaže nova slika i otvoreni horizont i tek tada sve ono što ste učili dobije smisao. Preskočite taj zid i sve je drugačije.
Isto kao učenje stranog jezika. Ne baš bilo kog stranog jezika... Učenje bilo kog evropskog jezika nije dobro poređenje jer svi imaju slična slova našoj abecedi (a slovenski jezici imaju i mnoštvo sličnih reči). Ovo je kao učenje arapskog, kineskog ili jevrejskog. Dakle, čak su i slova drugačija i tu počinje sve. Potrebno je puno vremena da se nauče sva slova i osnovne reči, a opet to ništa posebno ne znači, posle puno napora, pravi izazovi tek predstoje u vidu gramatike, vokabulara, semantike...
Tako i u programiranju. Čini vam se da ste dali sve od sebe i po ceo dan gledate u ekran, i posle nekoliko meseci napornog rada i postizanja rezultata, opet ste na početku.
Zato je ključna stvar za uspeh u programiranju (kao i u mnogim stvarima u životu) - STRPLJENJE! Čak je mnogo bitnije i od inteligencije. Neka prosečna inteligencija vam je naravno potrebna, ali za konačni uspeh je upornost i disciplina mnogo bitnija.
Dakle, kao što naš narod kaže:
Ne programira lep, nego uporan!
Pogotovu ako učite sami. Tada je veoma bitno da razvijete motivacione sposobnosti koje će vas svakoga dana držati u konstantnom radu i napredku.
Preporučujem tekst Džerija Sajnfelda (autora popularne serije „Sajnfeld“):
http://lifehacker.com/281626/jerry-seinfelds-productivity-secret
Tekst je kratak pa mu posvetite par minuta. On govori o prostom obeleževanju na kalendaru svakoga dana kada posvetite više od sat vremena nečemu u čemu želite da napredujete. Ne radi se o nekoj revoluciarnoj metodi, nego o vrlo prostom postupku koji motiviše. Probao sam i stvarno daje rezultate! Bez toga bi neke dane sigurno preskočio, ovako, nekada kada sam imao druge obaveze, ipak sam gledao da nekako izguram makar taj sat vremena, i tako zaokružim još jedan dan. Stvarno je lepo kad pogledate i vidite da ste u proteklih nekoliko dana ili nedelja svakoga dana radili na tome. Stvara osećaj sigurnosti i baš je nekako vidljiv dokaz za to.
To vam je kao guranje kamena uz planinu. Teško je i često uopšte ne možete ni da vidite vrh kome težite, i postaje sve teže, a ne vidite neke konkretne rezultate svoga napora.
Ipak, dobra vest je da vremenom stvarno postane lakše. Jednog dana ćete dogurati do vrha planine i osetiti olakšanje i tek tada ćete videti da je sav taj napor vredeo. Onda dobijate momentum, ili inerciju, i tada su i sile fizike na vašoj strani. Odjednom ono što radite postaje sve lakše, i sve ono što ste učili polako nalazi svoje mesto u praktičnom radu. Naravno, do sledećeg uspona, ali je svaki sve lakši.
Kolega programer kaže ta je to kao penjanje po nekom zidu i dugo vremena samo gledate u taj zid sa nerazumevanjem i teskobom, i nikako da se izdignete iznad njega. Jednog dana, uspete sa obe ruke da se izdignete iznad tog zida i konačno vam se ukaže nova slika i otvoreni horizont i tek tada sve ono što ste učili dobije smisao. Preskočite taj zid i sve je drugačije.
Isto kao učenje stranog jezika. Ne baš bilo kog stranog jezika... Učenje bilo kog evropskog jezika nije dobro poređenje jer svi imaju slična slova našoj abecedi (a slovenski jezici imaju i mnoštvo sličnih reči). Ovo je kao učenje arapskog, kineskog ili jevrejskog. Dakle, čak su i slova drugačija i tu počinje sve. Potrebno je puno vremena da se nauče sva slova i osnovne reči, a opet to ništa posebno ne znači, posle puno napora, pravi izazovi tek predstoje u vidu gramatike, vokabulara, semantike...
Tako i u programiranju. Čini vam se da ste dali sve od sebe i po ceo dan gledate u ekran, i posle nekoliko meseci napornog rada i postizanja rezultata, opet ste na početku.
Zato je ključna stvar za uspeh u programiranju (kao i u mnogim stvarima u životu) - STRPLJENJE! Čak je mnogo bitnije i od inteligencije. Neka prosečna inteligencija vam je naravno potrebna, ali za konačni uspeh je upornost i disciplina mnogo bitnija.
Dakle, kao što naš narod kaže:
Ne programira lep, nego uporan!
32 Komentari |
0 Trekbekovi
