Da li sam previše star za programiranje?
Da li sam previše star za učenje programiranja ako imam 26 godina? 35? 48? 65? 81? Ovo je jedno od najčešćih pitanja koja se tiču učenja programiranja.
Odgovor je, u svim slučajevima: „Ne!“. Ne postoji nikakva granica! Postoje ljudi koji su i osamdesetim naučili programiranje. Sa druge strane, neki ljudi ni sa 20 ili 25 godina nisu spremni da uče nešto novo. Oni već posle završene srednje škole ili fakuteta smatraju da je njihovo obrazovanje završeno i prosto ne žele da započinju da uče ništa novo.
Ali, vi ste drugo... Sama činjenica da postavljate to pitanje, znači da imate interesovanje. Niko vam ne garantuje da ćete to naučiti; ali da li ćete naučiti ili ne, prvenstveno zavisi od vašeg stava i vremena koje ste spremni da uložite, a godine nisu presudne. Bitno je samo da to dovoljno želite!
Istina je da ljudi koji su počeli da uče programiranje sa 10 ili 15 godina imaju veliku prednost, ali to zaista nije bitno. Sada postoje klinci koji već sa 5 godina prave svoje prve aplikacije i programe. Isto kao što je i Mocart je već sa 4 godine počeo da komponuje, no, to ništa ne znači.
To što je Mocart bio wunderkind ne treba vas da spreči da sa 15 ili 50 godina naučite da svirate gitaru ili violinu. Naravno da nikada nećete dostići virtuoznost Mocarta ili Džimija Hendriksa, ali to i nije vaš cilj. Vaš cilj je da naučite da svirate jedan insturment zbog karijere ili zadovoljstva i na taj način obogatite svoj život.
To naročito važi u polju programiranja. Tačno je da je pre nekoliko decenija ta branša bila rezervisana za kompjuterske "Mocarte", ali tehnologija je mnogo lakša za korišćenje sada, a samim tim i kreiranje programa.
Tačno je da ko počnete sa 45 godina, vrlo verovatno da da nećete raditi za Microsoft i da nećete zarađivati desetine hiljada dolara mesečno, ali zašto bi vas se to ticalo, ako vi uspete da zarađujete 500 ili 1000 eura?
Potražnja za programerima je takva, da ako umete da odradite posao ili imate sjajnu ideju za neku aplikaciju, apsolutno niko vas neće pitati za godine.
Čak i da ne napravite karijeru od toga, učenjem programiranja vi se učite jednom novom načinu razmišljanja, koji se zove „kompjutersko razmišljanje“. To je jedan veliki dar i jedna užasno praktična stvar koju ćete osetiti posle u bilo kom poslu, u svakodnevnim aktivnostima, u bilo čemu gde je bitno rešavati probleme, bilo velike ili male. Takav način razmišljanja je bio koristan bio i pre 1000 godina, a sada je sve više neophodan, i vrlo je verovatno da sa razvojem tehnologije, takav način razmišljanja postane najbitniji faktor borbe za opstanak!
Najbitnije je pokazati upornost, svakoga dana izdvojiti vreme za učenje, i rezultati će neminovno doći. (U sledećem tekstu „Ne programira lep, nego uporan“, ću se malo više pozabiviti tom temom održavanja konstantnog rada).
Isto kao za ljubav, nikad nije kasno... da se programira strasno!
Odgovor je, u svim slučajevima: „Ne!“. Ne postoji nikakva granica! Postoje ljudi koji su i osamdesetim naučili programiranje. Sa druge strane, neki ljudi ni sa 20 ili 25 godina nisu spremni da uče nešto novo. Oni već posle završene srednje škole ili fakuteta smatraju da je njihovo obrazovanje završeno i prosto ne žele da započinju da uče ništa novo.
Ali, vi ste drugo... Sama činjenica da postavljate to pitanje, znači da imate interesovanje. Niko vam ne garantuje da ćete to naučiti; ali da li ćete naučiti ili ne, prvenstveno zavisi od vašeg stava i vremena koje ste spremni da uložite, a godine nisu presudne. Bitno je samo da to dovoljno želite!
Istina je da ljudi koji su počeli da uče programiranje sa 10 ili 15 godina imaju veliku prednost, ali to zaista nije bitno. Sada postoje klinci koji već sa 5 godina prave svoje prve aplikacije i programe. Isto kao što je i Mocart je već sa 4 godine počeo da komponuje, no, to ništa ne znači.
To što je Mocart bio wunderkind ne treba vas da spreči da sa 15 ili 50 godina naučite da svirate gitaru ili violinu. Naravno da nikada nećete dostići virtuoznost Mocarta ili Džimija Hendriksa, ali to i nije vaš cilj. Vaš cilj je da naučite da svirate jedan insturment zbog karijere ili zadovoljstva i na taj način obogatite svoj život.
To naročito važi u polju programiranja. Tačno je da je pre nekoliko decenija ta branša bila rezervisana za kompjuterske "Mocarte", ali tehnologija je mnogo lakša za korišćenje sada, a samim tim i kreiranje programa.
Tačno je da ko počnete sa 45 godina, vrlo verovatno da da nećete raditi za Microsoft i da nećete zarađivati desetine hiljada dolara mesečno, ali zašto bi vas se to ticalo, ako vi uspete da zarađujete 500 ili 1000 eura?
Potražnja za programerima je takva, da ako umete da odradite posao ili imate sjajnu ideju za neku aplikaciju, apsolutno niko vas neće pitati za godine.
Čak i da ne napravite karijeru od toga, učenjem programiranja vi se učite jednom novom načinu razmišljanja, koji se zove „kompjutersko razmišljanje“. To je jedan veliki dar i jedna užasno praktična stvar koju ćete osetiti posle u bilo kom poslu, u svakodnevnim aktivnostima, u bilo čemu gde je bitno rešavati probleme, bilo velike ili male. Takav način razmišljanja je bio koristan bio i pre 1000 godina, a sada je sve više neophodan, i vrlo je verovatno da sa razvojem tehnologije, takav način razmišljanja postane najbitniji faktor borbe za opstanak!
Najbitnije je pokazati upornost, svakoga dana izdvojiti vreme za učenje, i rezultati će neminovno doći. (U sledećem tekstu „Ne programira lep, nego uporan“, ću se malo više pozabiviti tom temom održavanja konstantnog rada).
Isto kao za ljubav, nikad nije kasno... da se programira strasno!
30 Komentari |
0 Trekbekovi
