Učenje programiranja

Na Internetu  stvarno postoji izobilje informacija na svaku moguću temu. Veoma lako je zalutati i izgubiti puno vremena! Može sve da se nađe, ali u tom beskrajnom svetu mogućnosti preti puno zamki. Naći ćete ono što vas zanima, ali ćete uz to pogledati i pročitati još mnogo stvari koje vam ništa ne znače. Sa svih strana vrebaju reklame, postavljene tu baš da bi pogodile baš ono što mi želimo.

U učenju programiranja, takvih opasnosti ima još više. Pogotovu ako učite sami! Tada je pronaći pravi put od početnika do nekoga ko radi taj posao prava umetnost. Zaista je mnogo stranputica, i najgore je što često iako učimo korisne i praktične stvari, mučimo se i napredujemo, i izgleda da to zaista činimo na najbolji mogući način, ali u stvari zalazimo u neke detalje koji su možda jesu korisni i potrebni, ali ne radimo pravu stvar. U programiranju nema puno vremena za učenje lepih i potrebnih stvari, nego se treba što pre koncentrisati na ono što je neophodno. Sem ako nemate 15 godina i nameravate srednju školu i fakultet da posvetite IT-u. Ako imate toliko vremena onda možete da se bavite svim mogućim aspektima koji vas zanimaju. Ali, ako ste u procesu prekvalifikacije, želite što pre da počnete sa poslom, onda takav luksuz apsolutno ne smete sebi priuštiti.

Kao što je Bodler to lepo rekao: "Najveća lukavost đavola je da vas ubedi da ne postoji". Tako će i vama, pre ili kasnije, neki đavolak da se javi i da počne da vam šapuće kako bi bilo lepo da naučite razne stvari, i na taj način vas odvući od konkretnih projekata.

Tri osnove stvari treba da zna svaki programer, ali to sve treba učiti u hodu, ispreplitano, i najbolji način učenja je kroz praksu.
1. Postoji mnogo stvari koje se tiču osnova softvera, hardvera i računarstva koje treba naučiti, ali treba biti vrlo umeren i oprezan sa tim jer tu treba znati samo osnovne stvari, sve drugo je zalaženje u oblasti koje se neće ticati našeg posla.
2. Treba poznavati osnove programiranja, to je sigurno, ali to je najbolje činiti kroz neki programski jezik i malo dodatnog rada. Opet, ako se previše vremena provodi u izučavanju raznih koncepta, paradigmi i abstraktnih termina, udaljavamo se od naših ciljeva.
3. A onda dolaze i sami programski jezici. Treba isprobati bar nekoliko, govorio sam to u drugim člancima, ali to treba uraditi što brže i efikasnije.

Čak i kada izaberemo pravi programski jezik, bitno je da ne provedemo večnost učeći ga. Recimo, Python se može učiti godinama, i opet ne biti spreman za neki konkretan posao. Kao što engleski jezik možete učiti godinama, ali opet ne bi bili ni blizu spremni da ga predajete u srednjoj školi ili da budete prevodilac, zato što posao ima svoje finese i specifičnosti, koje možete upoznati samo kroz rad. Dakle, da bi bili spremni za posao, potrebno je što početi sa praksom, sa vežbanjem i radom sa klijentima.

Najbitnija stvar u procesu osposobljavanja za posao je znati kako i dokle učiti!
Dakle, koncetrisati se na bitne stvari i iz njih izvuči maksimum, a sve drugo što je potrebno, ali ne i neophodno, samo proleteti, videti o čemu se radi... i znati gde postoji više informacija o tome, u slučaju da nam zatreba. Sposobnost filtriranja i odabira samo onog što je vama potrebno za učenje je bitna, možda i ključna veština od koje da li ćete učiti programiranje 6 meseci i već konkurisati za prvi posao, ili ćete učiti 6 godina, i ni posle toga nećete još biti dovoljno sigurni da li ste na pravom putu!

Vrlo brzo nakon shvatanja osnovnih stvari treba početi sa radom na stvarnim projektima!

Povezati sa bilo kojom firmom ili klijentima i videti kako sve to izgleda u praksi. To naravno ne znači da se vaše učenje završilo, nego da upravo tek počinje, jer će te tek tada videti šta je u stvari najbitnije da učite i u kom pravcu treba da se krećete, jer bi se bez toga sigurno izgubili u prašumi informacija.

Ili se udavili u tom ogromnom okeanu.

A to vam ne treba.

Ono što vam treba je da se ohrabrite i da što pre zaplivate.

Nizvodno.