Učenje programiranja

Serijom tekstova koje slede, pokušaću da vam dam prikaz svih najbitnijih i najkorisnijih programskih jezika, da vam ih približim i dam neku osnovnu podelu.

Nadam se da će vam pomoći u odluci šta da izaberete i kojim putem da krenete u učenju programiranja.

Učenje programiranja zaista ume da bude dug i krivudav put i često ume da završi u ćorsokaku. Nekada taj put ume da bude kao pista za uzletanje aviona, čist i ravan, posle koga ćete se vinuti u samo nebo. Lutao sam dugo tim putevima, na kraju došao i do te piste i zato želim da vam pomognem da što brže i efikasnije nađete vaš pravi i najbolji put.

Cilj mi je da vas kroz nekoliko tekstova provedem kroz ono što je najpristupačnije u programiranju, da bi što pre pronašli vašu vokaciju, i što pre počeli da se bavite baš onim u čemu ste najbolji. Ukoliko se ne pronađete ni u jednoj od oblasti koju predstavim i koju isprobate na CodeCademy-ju, onda možete slobodno reći da se probali to famozno programiranje o kojem sada svi pričaju i da vam prosto ne leži! Ali, ne žurite sa tim zaključkom i dajte sve od sebe da uspete, jer ovaj posao nosi mnoge prednosti, a dobre zarade su samo jedan delić tog slatkog kolača koji dobijate na stolu, kada krenete da raditeovaj posao. Pisaću i to tome, o raznim prednostima koje programiranje kao životni poziv nosi, ali pre toga vi treba da se odlučite koja vrsta programiranja vam najviše odgovara, jer je svet programiranja ogroman i nesaglediv, te vi treba da razmišljate o fokusu na jednu oblast.

A fokus je u programiranju, isto kao u mnogim stvarima u životu, najbitnija stvar.

Celine koje ću obraditi su:

sutra, nedelja, 1. deo: Front-end (HMTL, CSS, Javascript)

ponedeljak, 2. deo: Back end (PHP, Python, Ruby)
 
sreda, 3. deo: SQL

petak, 4. deo: C i C++

nedelja, 5. deo: Objective C i Swift

utorak, poslednji, 6. deo: Koji ste tip ličnosti i kakva je vrsta programiranja idealna za vas?

Da bi stvarno upoznalo i ovladalo programiranjem potrebno je puno vremena, ali da bi čovek napravio put oko sveta, najbitnije je da uradi prvi korak.

Da bi ste zakoračili u svet programiranja na pravi način ja predlažem da to probate kroz samo programiranje, dakle ne čitanje neke suvoparne literature, nego kroz kucanje koda na ekranu i gladanje šta taj kod radi. To se najlakše isproba kroz CodeCademy kurseve.

Moja preporuka je probati HTML/CSS, JavaScript, PHP, Python, Ruby, Javu i SQL.

Najbolje je isprobati bar 3-4 programska jezika. Upravo zbog toga uvek hvalim Codecademy; tamo možete isprobati jedan od ovih jezika na lak i direktan način i onda nastaviti učenje toga jezika dalje ako vam se dopadne, ili preći na neki drugi ako vam se to ne bude dopalo. Za početak je najbolje proći nekoliko jezika da bi stekli uvid u sve ono što vam programiranje pruža i onda razmisliti šta vam od toga "leži".

***

Treba svakako prvo isprobati HTML/CSS a onda i JavaScript. Ova 3 jezika su temelji Interneta, kome tek sledi daljni razvoj, i koji će biti sve više prisutan apsolutno svuda. Naša zemlja zaostaje u tehnološkom razvoju, ali i kod nas tehnologija prodire u sve više sfera života.

Ova tri jezika čine takozvani front-end. Front-end, kao što mu i sama reč kaže prestavlja onaj prednji deo, fasadu, sve ono što vi vidite na vašem ekranu kada krstarite Internetom.

Ako ste sigurni u svoje znanje i imate vremena i ambiciozni ste, svakako da posle HTML i CSS-a treba da nastavite sa JavaScript-om. Ipak, ako nemate puno vremena, pre JavaScripta treba malo isprobati JQuery, JQuery je "pojednostavljena verzija" JavaScripta i mnogo je lakši za učenje. JQuery vam može biti lep uvod u JavaScript ali vam JQuery možda bude sasvim dovoljan za vaš rad.

Čak i ako vam se ne dopadne sve to, veoma je koristno videti kako je sagrađena jedna web stranica, a stotine takvih stranica gledate svakoga dana. Kao što ne morate znati sve o građevinarstvu, ali je lepo bar da znate da su zgrade pravljenje od cigli i maltera, da su ljudi morali da se vijaju po skelama nedeljama i mesecima da bi sada vi sedeli u udobnoj sobi. Isto tako ne morate ni da znate sve o arhitekturi, ali je korisno da razlikujete recimo Renesansnu od Rimske i Vizantijske arhitekture. Istina, ovi spomenuti stilovi nisu mnogo bitni ako živite u Srbiji, jer smo mi narod poznat po kurčenju (izvinite na ovom sočnom izrazu, ali samo on opisuje to posebno stanje uma koje Srbi imaju i koje ih tako jasno razdvaja od drugih naroda), pa se kod nas ne mogu videti ovi stilovi, već samo soc-realizam i te stvari koje su se gradile posle drugog svetskog rata, a Bogu hvala da nam je i to ostalo, obzirom da smo imali jednog sumanutog kurčevitog (opet pardon) Miloševića i imamo još luđeg, kurčevitog Vučića.

No, manimo se kurčenja nego da se mi lepo vratimo na naš posao.

Dakle, ova 3 jezika čine front-end, brinu se o izgledu i dizajnu web strane. To znači da se kroz front-end podešava font i boja ovog teksta koji čitate i svih drugih tekstova. Sa tim se doteruju boje slike i animacije. Kroz front-end vi podešavate da se strelica vašeg kursora pretvori u ručicu kada je navedete iznad linka. Kada pritisnete taj link, on otvori recimo vaš omiljeni radio. Sve to radi front-end

Ukoliko vam se ne dopada ovaj deo programiranja, pratite dalje moje članke, pa će vam se možda u nekom trenutku upaliti lampica i reći ćete "To je to!".

***

Sledi:

sreda, 2. deo: Back end (PHP, Python, Ruby)
 
petak, 3. deo: SQL

nedelja, 4. deo: C i C++

utorak, 5. deo: Objective C i Swift

četvrtak, poslednji, 6. deo: Koji ste tip ličnosti i kakva je vrsta programiranja idealna za vas?

U prošlom članku predstavio sam front-end, dakle prednju, vidljivu stranu. Ali front-end je samo marioneta, glumac sa svojom šminkom i kostimom, a iza te šarene scene stoji back-end, odakle sve kreće.

Ukoliko ste još na početku, i ne znate "kom carstvu da se privolite", evo grube podele.

Ako volite umetnost, film, modernu muziku, ako uvek gledate kako vaša majica ide uz pantalone i razmišljate puno o svom izgledu i stilu, ako ste vizuelan tip, i nekada vas optužuju da ste hipster, ako volite više društvene nauke, onda će vam verovatno više odgovarati front-end.

Ako volite nauku, fiziku i matematiku, dakle prirodne nauke, ako ste egzaktni, precizni i racionalni, ako nosite naočare i nije vam baš previše stalo do tamo nekakvog stila i oblačenja, ako se ježite na moderno i hipstere, ako volite da dobro razmislite o problemu pre nego što počnete da ga rešavate, onda ste možda pre tip za back-end.

Ovo je naravno samo grubo razgraničenje, nije baš precizno i samo je neka početna smernica. Najbolji način da precizno saznate gde pripadate je da vidite iznutra kako sve to funkcioniše. Dakle, mislim da treba prvo isprobati i front-end i back-end jezike na CodeCademy, a onda to isto isprobati u praksi, i što pre upoznati što više ljudi koji bave time, koji će vam reći kako sve to izgleda u stvarno svetu.

U sledećem članku predstaviću back-end.

Do sada smo pričali o tome šta se na vašem računaru vidi i koji programski jezici upravljaju tim sadržajem, dakle prednjom stranom priče tzv. front-end. To je vaš frizer, kozmetičar, manikir i pedikir. Svi se staraju da je ono što se izađe na svetlost dana bude blistavo i lepo.

(http://programiranje.blog.rs/blog/programiranje/generalna/2017/06/10/koje-sve-programske-jezike-uciti-kroz-codecademy-uvodni-deo)

(http://programiranje.blog.rs/blog/programiranje/generalna/2017/06/12/html-css-i-javascript-front-end)

(http://programiranje.blog.rs/blog/programiranje/generalna/2017/06/16/da-li-je-za-mene-front-end-ili-back-end)

Sa druge strane, to jest sa „zadnje strane“ je back-end. Da prostite, to vam je guzica, koja se brine da se otrovi i nepotrebne materije izbace iz ogranizma, da bi telo i vitalni organi funkcionisali na najbolji mogući način.

Tamo se nalaze serveri, mesta gde se gde se fizički smešteni web sajtovi. Postoje nekoliko jezika koji upravljaju back-endom, dakle bave se logikom stvari na sajtovima. Obavezno treba probati bar jedan jezik koji radi taj posao.

Tu spadaju PHP, Ruby, Phyton, Java i Perl.

•PHP je sigurno najsigurnija karta što se tiče poslova, i prisutan je skoro apsolutno svuda gde postoje web sajtovi, ali nije "lep" jezik i nije baš najlakši za učenje.

•O Python-u i Ruby-ju sam već pisao (http://programiranje.blog.rs/blog/programiranje/generalna/2016/10/30/poslovi-najbolji-programski-jezici-ii-deo); sa njima je malo teže naći posao, ali su mnogo lakši jezici za učenje! Izgledaju prirodnije i u njihovom kreiranju više se razmišljaljo o potrebama programera.

•U Javu je malo teže ući, ali svakako preporučujem da se proba kroz kratak kurs na CodeCademy. Java je drugačija od svih ovih drugih jezika koje sam spominjao, ona se ne koristi za pravljenje web sajtova, i koristi se u nekim drugim sferama. Java se i značajno razlikuje od većine jezika o kojima sam pisao zbog toga što je statički, a i kompajliran jezik. Nemojte me pitati šta to znači, jer ću morati da vas... poljubim.

•Perl se sve manje koristi, polako klizi u istoriju, i sada se nikako ne preporu%u