Da li biti programer?
U vremenu početka razvitka komjutera i programskih jezika, u drugoj polovini prošlog veka, programiranjem su se bavili inženjeri koji su bili obrazovani na raznim tehničkim fakultetima i koji su uglavnom zaista izgledali kako zamišljamo klasične programere. Zaluđenici i fanatici, koji su po ceo dan provodili pored svojih dragocenih mašina i samo u tome videli svoj smisao života.
Međutim, razvojem tehnologije i posebno Interneta, sve više se stvarala potreba za ljudima koji poznaju programiranje. Obzirom da fakultetski obrazovani programeri nisu mogli ni blizu da pokriju poslove koji postoje, sve više se stvarao prostor za ljude koji nemaju diplomu ali su naučili taj zanat sami ili na raznim kursevima. Zato danas postoji manje-više trajni poziv na mobilizaciju svih koji žele da se bave ovim poslom. Takav trend postoji već dugi niz godina i samo raste. Sva predviđanja koja postoje, govore o rastu broja upražnjenih mesta koji će morati da se popune sa radnicima koji nemaju fakultetsku diplomu.
Danas svako može da se odluči i počne da uči programiranje, apsolutno siguran da ga tamo negde čeka i posao. Retka su zanimanja koja garantuju tako izvestan posao i dobre zarade! Zvuči skoro kao neka prevarantska šema, prosto previše dobro da bismo poverovali.
Ali, uvek postoji ono „ali“. Programiranje zaista zahteva posebnu vrstu ljude. Naravno, ne mislim da to moraju da budu neki čudaci ili vanzemaljci, ali svi koji žele da se time bave trebaju biti svesni šta ih čeka. Krenuti sa učenjem programiranja samo zato što će nam to doneti novac, je potpuno pogrešan pristup, i ako je to jedini razlog dovešće pre ili kasnije to odustajanja, te će to značiti prosto izgubljeno vreme koje je moglo konstruktivnije da se iskoristi.
Sada, dolazimo do najbitnije stvari.
Razmišljati previše na temu „da li sam ja rođen da budem programer“ nije pravi način rešavanja te dileme. Naravno, treba uzeti u obzir da li vas uopšte zanimaju kompjuteri i da li ste zainteresovani da pišete programe, što faktički znači da ćete najveći deo radnog vremena provoditi gledajuči u ekran i kucajći kodove. Čak i da su odgovori na ova pitanja pozitivni, jedini pravi način da saznate da li će vam odgovarati ta vrsta posla je da prosto počnete da kucate kodove i pravite kratke programe.
Pre samo nekoliko decenija da biste to probali bilo je potrebno mnogo vremena provedenih na fakultetu, pronalaženja kompjuterske literature do koje je bilo veoma teško doći i naravno imati pristup samim kompjuterima što je bila privegija samo bogatih firmi i institucija.
Danas, na vašu sreću, tih nekoliko godina se svodi na samo nekoliko sekundi koje vam je potrebno da iskopirate Internet adresu sajta koji se bavi učenjem programiranja.
U sutrašnjem tekstu daću vam adresu sajta gde možete da probate programiranje, i otrkiću vam koja je najbitnija stvar u programiranju, a sigurno i u životu opšte.
Međutim, razvojem tehnologije i posebno Interneta, sve više se stvarala potreba za ljudima koji poznaju programiranje. Obzirom da fakultetski obrazovani programeri nisu mogli ni blizu da pokriju poslove koji postoje, sve više se stvarao prostor za ljude koji nemaju diplomu ali su naučili taj zanat sami ili na raznim kursevima. Zato danas postoji manje-više trajni poziv na mobilizaciju svih koji žele da se bave ovim poslom. Takav trend postoji već dugi niz godina i samo raste. Sva predviđanja koja postoje, govore o rastu broja upražnjenih mesta koji će morati da se popune sa radnicima koji nemaju fakultetsku diplomu.
Danas svako može da se odluči i počne da uči programiranje, apsolutno siguran da ga tamo negde čeka i posao. Retka su zanimanja koja garantuju tako izvestan posao i dobre zarade! Zvuči skoro kao neka prevarantska šema, prosto previše dobro da bismo poverovali.
Ali, uvek postoji ono „ali“. Programiranje zaista zahteva posebnu vrstu ljude. Naravno, ne mislim da to moraju da budu neki čudaci ili vanzemaljci, ali svi koji žele da se time bave trebaju biti svesni šta ih čeka. Krenuti sa učenjem programiranja samo zato što će nam to doneti novac, je potpuno pogrešan pristup, i ako je to jedini razlog dovešće pre ili kasnije to odustajanja, te će to značiti prosto izgubljeno vreme koje je moglo konstruktivnije da se iskoristi.
Sada, dolazimo do najbitnije stvari.
Razmišljati previše na temu „da li sam ja rođen da budem programer“ nije pravi način rešavanja te dileme. Naravno, treba uzeti u obzir da li vas uopšte zanimaju kompjuteri i da li ste zainteresovani da pišete programe, što faktički znači da ćete najveći deo radnog vremena provoditi gledajuči u ekran i kucajći kodove. Čak i da su odgovori na ova pitanja pozitivni, jedini pravi način da saznate da li će vam odgovarati ta vrsta posla je da prosto počnete da kucate kodove i pravite kratke programe.
Pre samo nekoliko decenija da biste to probali bilo je potrebno mnogo vremena provedenih na fakultetu, pronalaženja kompjuterske literature do koje je bilo veoma teško doći i naravno imati pristup samim kompjuterima što je bila privegija samo bogatih firmi i institucija.
Danas, na vašu sreću, tih nekoliko godina se svodi na samo nekoliko sekundi koje vam je potrebno da iskopirate Internet adresu sajta koji se bavi učenjem programiranja.
U sutrašnjem tekstu daću vam adresu sajta gde možete da probate programiranje, i otrkiću vam koja je najbitnija stvar u programiranju, a sigurno i u životu opšte.
158 Komentari |
0 Trekbekovi
